Garaže i garažna vrata kroz istoriju

Prve garaže građene uz kuću počele su se pojavljivati 1920-ih, a postale su popularnije deceniju kasnije. Te garaže su još uvek bile smeštene u zadnjem delu kuće. Tokom posleratnog perioda, automobili su stekli veću popularnost i garaže su se pokazale kao pogodne za njihovo čuvanje. Garaža je mnogo više od prostorije za parkiranje automobila. Kroz istoriju usavršavanja garažnih vrata bilo je mnogo inovacija i adaptacija koje su današnjim vlasnicima kuća i preduzeća dale mnogo mogućnosti pri izboru idealnih garažnih vrata.

Istorija garažnih vrata seže do drevne 3500. godine pre nove ere kada su se pojavili prvi točkovi. Od prvog trenutka kada su ljudi koristili točkove za prevoz, oni su tražili mesta za parkiranje svojih kolica i vozila. Gradske kapije služile su kao prvi prostor za odlaganje vozila u davnim vremenima. U 18. i 19. veku pojavile su se prostorije za kočije koje su retko kad bile u produžetku kuće, što znači da su vlasnici morali da prolaze kroz druge prostorije kako bi došli do svojih kočija. Te prostorije za odlaganje kočija bile su nalik na štalu sa zemljanim podom, jednostavnim zidovima i kapijama koje su služile kao vrata. Vrata su kačena na šarke i otvarala su se ka spolja. Kako bi se sprečilo da se vrata ražljebe, dodato je ojačanje u obliku slova Z i X koji bi bolje rasporedilo njihovu težinu.

Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji su u blokovima stambenih zgrada izgrađene i garaže

Krajem 1800-ih pojavili su se automobili i polako su počeli da zamenjuju konje i kočije. Početkom 1900-ih, zahvaljujući Henriju Fordu, automobili su polako ulazili u češću upotrebu, ali je njihovo čuvanje postalo problem. Termin garaža se prvi put pojavio u engleskom rečniku 1902. godine, što je derivat francuskog izraza „garer“, što znači sklonište, pokrivač.

Najranijim automobilima je prvenstveno trebalo sklonište jer su bili otvoreni – nisu imali krovove. Rani automobili bili su veoma skupi, a vlasnici nisu želeli da se njihovi “ljubimci” natope kišom ili napune snegom. Zbog toga su ih mnogi vlasnici automobila parkirali u štalama ili drugim postojećim objektima. U urbanim sredinama bez ove vrste građevina pojavile su se velike privatne garaže. Te su garaže naplaćivale mesečnu naknadu, ali još uvek nisu bile savršeno rešenje.

Ubrzo su automobili postali široko rasprostranjeni. Kako su svuda nicale privatne naplatne garaže, tako su i vlasnici automobila počeli da primećuju nedostatke. Na primer, da biste došli do svog automobila u privatnoj garaži, prvo ste morali da pešačite ili da pronađete drugi prevoz da biste stigli do garaže. Time je udobnost automobila gubila svoju svrhu. Tada su se počele pojavljivati lične garaže. U prestižnim katalozima nudile su se montažne garaže koje su se mogle naručiti putem pošte, a prva uspravna garažna vrata reklamirala su se 1906.

Sredinom 20. veka arhitekte su počele da projektuju kuće na koje su već dodate garaže. Ovo je učinilo garaže pristupačnijim, omogućavajući vlasnicima kuća pristup svojim vozilima bez potrebe da prolaze kroz druge prostorije. Nakon Drugog svetskog rata, automobili su postajali sve veći i veći, a mnoga domaćinstva su počela da poseduju dva vozila. Stoga su se povećale i dimenzije garaže kako bi mogle primiti više većih vozila. Do 1960-ih, garaža je činila oko 45 procenata kvadrata kuće. Rana garažna vrata ličila su na vrata štale ili prostorije za kočije. Bila su to klizna vrata koja su pravila problem kada pada sneg, jer su često bila blokirana. Ovakva “stajska” vrata brzo bi se istrošila i zahtevala su redovnu zamenu.

Na selima u Vojvodini i dan-danas se mogu videti ajnfort kapije kakve je imala svaka “švapska” kuća s kraja 19. i početka 20. veka. Ajnforti su predstavljali pokriveni kolski ulaz u dvorište, veliki ulazni hodnik. Ajnfort kapije su masivne drvene kapije velikih dimenzija (do čak 3,5 m širine i 5 m visine) na pročelju kuće kroz koje su se mogla uterati zaprežna kola. Tako su nam Nemci naseljeni u Vojvodini ostavili pravi arhitektonski biser koji je pored praktičnog aspekta imao i umetničke elemente (ajnforti su bili ukrašeni detaljima od drveta, kovanog gvožđa i stakla). U rečnicima srpskog govora Vojvodine i terminologije kuće i pokućstva u Vojvodini, ostalo je zabeleženo: “Lepši mu je ajnfort neg sirotinjska soba”, “Sedili su u ajnfortu, jer je tamo ladovina” i “Ko je kupio kuću s ajnfortom, taj je bio zdravo bogat”.

Savremena segmentna i rolo garažna vrata pojavila su se kao rešenje svih problema, jer se koriste lako, dugotrajna su i ne zauzimaju dragoceni prostor. Došlo se do toga da se njima može upravljati uz pomoć daljinskog upravljača, otporna su na udare vetra, toplotno i zvučno izolovana, a sprečavaju bilo kakvu povredu automatskim blokiranjem kada naiđu na prepreku.

Kao što smo već rekli: garaža nije samo mesto za ostavljanje automobila. Mnoge firme počele su da razvijaju biznis “iz garaže” koja je služila kao svojevrsna radionica, a svetski poznati rokenrol bendovi imali su svoje prve probe upravo u skromnim garažama. Garaža je i mesto muškog druženja, naročito u Americi gde su pretvorene u prave “muške jazbine” (tzv. man cave) u kojima se pije pivo, sluša muzika, gleda utakmica, igraju društvene igre, video-igrice, pikado, bilijar i sl. U nastavku pogledajte neke od ideja za unutrašnje uređenje savremenih garaža osmišljenih sa pažnjom i “momačkim” šmekom:

Na sledećem linku možete pronaći našu kompletnu ponudu garažnih vrata: http://www.zds.rs/proizvodi/garazna-vrata/